Наша следећа станица је била у селу Бранковина где се, поред парохијског храма, налазе гробови чувене породице Ненадовић: кнеза Алексе, војводе Јакова, проте Матеје, Јеврема, Симе, чика-Љубе… као и гроб наше највеће песникиње Десанке Максимовић. У храму св. Архангела чули смо кратак одломак из “Мемоара” проте Матеје Ненадовића у интерпретацији наставнице српског језика и књижевности, Зорице Роксандић, а ученица III 14, Радослава Козомора рецитовала је стихове Десанкиних песама.
У наставку пута посетили смо манастир св. Архангела Михаила – Ћелије који је надалеко чувен по ави Јустину Поповићу – преподобном Јустину Новом Ћелијском чијим часним моштима смо се и поклонили. Нико није остао равнодушан на лепоту манастирске порте и простор који окружује ову ваљевску светињу.
Последњи манастир који смо посетили на овом путовању је био манастир Лелић. Село Лелић, поред манастира, чувено је као место рођења великог владике Николаја Велимировића – св. Николаја Жичког и Охридског. У манастиру су од 1991. год. похрањене његове часне мошти којима смо се овом приликом побожно поклонили и целивали их. Такође, у Лелићу смо добили и благослов високопреподобног архимандрита Авакума (Ђукановића), игумана манастира који нас је најсрдачније поздравио и открио нам мошти лелићког Свеца.
Испуњени благодаћу Божјом и благословом великих светиња шабачко-ваљевског краја, радујемо се скором и успешном крају још једне школске године у нади да ћемо и догодине имати прилику да путујемо заједно.
Милован Крстић
наставник верске наставе
