Најпре смо посетили манастир Драча, посвећен светом Николи Мирликијском, који је надалеко чувен по очуваном фрескопису. Потом смо посетили манастир Дивостин, посвећен Благовестима Пресветој Богородици, где се налази и извор воде у крају познат као “Светиња”. Затим смо обишли спомен-парк “Шумарице”, где је наш наставник историје, Андрија Миловановић, укратко изложио све оно што је везано за догађаје који су се одиграли на простору парка “Шумарица”, октобра 1941. године. Тамо је, код чувеног споменика V 3, наставница српског језика и књижевности, Зорица Роксандић, казивала стихове “Крваве бајке” наше песникиње Десанке Максимовић.
Послеподне смо прошетали улицама центра Крагујевца, а мало затим смо отишли до манастира Грнчарице, посвећеног светом Николи Мирликијском. Недалеко од самог манастира, у месту Прњавор, живи чика-Бранко Радунковић са својом супругом Јованком, који су нас великодушно угостили у свом дому. У кући Радунковића се налази мала галерија у којој је изложено оно што је чика-Бранко деценијама стварао. Специфичност чика-Бранковог уметничког стваралаштва се састоји у томе што је он рођен без руку и ногу. Већи део његове колекције је страдао током рата деведесетих година у Хрватској и само мали део, који је преостао је изложен у галерији у Прњавору. То је било и последње место нашег путовања.
Испуњени благодаћу Божјом и благословом великих светиња крагујевачког краја вратили смо се у Нови Сад богатији за једно ново духовно искуство.
Милован Крстић и Александар Симетић
наставници верске наставе
